Kada se sve sabere i oduzme, tokom moje petogodišnje karijere Social Media Managera naučila sam dosta; neke stvari su došle prirodno, neke sam morala da biflam kao u školi, danas je to sveukupno znanje pretočeno u veštine koje su prilično raznovrsne, stamene, i koje iskreno obožavam jer mogu da se nadograđuju, izviru jedna iz druge i imaju milion života.
Ne, ovo nije još jedan motivacioni traktat sa LinkedIna, ali i nije ni lista saveta kako da radite u Canvi. Ovo su ozbiljni saveti, jer iako nam je posao zabavan, ipak smo ozbiljni ljudi.
Šta reći, a da ne zvuči glupo?
Kada počinješ karijeru u svetu advertajzinga, bilo da si na praksi, na prvom poslu ili da tek želiš da se odvažiš i uđeš u ovaj svet, vrlo je važno da stav sveznajućeg ostaviš kod kuće. Taj stav te neće nigde dovesti osim u zabludu. (možda recimo, da rešiš da napraviš e-book ili kurs digitalnog marketinga ali, molim te, nemoj). Dakle, šta god da počinješ, samo strpljivo, i imaj u vidu da smo svi mi skloni greškama, a to nije ništa strašno. Na kraju krajeva, ni Rim nije izgrađen za jedan dan.
Zvuči vrlo lifecoach motivaciono i vrlo isprazno, ali sve ono što znam danas mogu da zahvalim upravo procesu učenja na pokušajima i pogreškama. To naravno, danas, sa pristojne vremenske distance mogu da sagledam objektivno, uvidim gde sam grešila, šta sam mogla a nisam, gde je i kad zapelo. To, naravno, nije uvek bio slučaj. Nije bilo lako, ali je bilo jako, zato sada mogu da se osmelim i napišem nešto na tu temu, ne bih li ikome pomogla, ohrabrila ili bar otklonila pojedine sumnje.
Uči, uči, uči.
Ne učiš zbog drugih nego zbog sebe – bolna istina koju nam roditelji pričaju tokom čitavog školovanja na kraju se ispostavi kao nešto najtačnije na svetu. Treba nam neko vreme da to shvatimo, a uglavnom to nastupi kada počnemo da radimo za pare, a ne za ocene.
Radiš, za brendove, klijente, poslodavca, ali na kraju dana znanje ostaje samo tebi. Nadograđuj ga, neguj ga, posmatraj ga kao živi organizam koji raste i napreduje – kao biljka koju baš želiš da održiš u životu.
Ne pretpostavljaj, pitaj.
Ne možeš sve da znaš, i nije prirodno da znaš sve, posebno kada tek počinješ da radiš. Starije, ili iskusnije kolege su tu da ih pitaš kada imaš bilo kakvu nedoumicu. Nemoj da pretpostavljaš, jer se često ništa ne podrazumeva – zato pitaš i ništa ne prepuštaš slučaju. Pitanja nisu znak slabosti, pitanja su znak da želiš da učiš, da obraćaš pažnju i da si svim svojim kapacitetima u onome što radiš jer želiš da ono što tvoj tim radi bude dobro. Ko to shvata pogrešno, on je u problemu, ne ti.
Obraćaš se svima, ne sebi sličnima.
To znači da ćeš vrlo brzo shvatiti da, iako dobre, neke genijalne fore i ideje neće moći da razume svako. Počni najbolje od sebe, ali tako da oni koji su tvoja ciljna grupa razumeju to što želiš da poručiš. To ne znači da ćeš morati da sniziš svoje standarde, nego da ovladaš veštinom prepakivanja misli i ideja, jer se ne obraćamo uvek samo kojima bi mi hteli, ali u raznovrsnosti i jeste čar.
Vrati ideju i ceo tim na početak ako veruješ da si u pravu.
Nemoj da se plašiš da stojiš iza svojih ideja. Ako misliš da je nešto dobro, i da si u pravu, bori se za svoju ideju. Razgovarajte, polemišite, stupite u konflikt. I to je deo stvaralačkog procesa. Najbolje ideje ionako ne dolaze same od sebe, trnovit je put do njih, i ume da potraje.
Ako su u pravu zahvali se i nastavi. Ako nisu u pravu ispravi ih i nastavi. Svakako nastavi.
Uvek uzmi svoje ideje i stavove sa rezervom, ali tako posmatraj i tuđe. Ponoviću: niko se nije naučen rodio – osmotri svaku mogućnost sa svih strana, prihvati savet ako ima rezona, ali i stani iza svojih ideja. Veoma je važno da u poslu sujetu ostaviš sa strane, i da sve shvataš kao igru, ili bar kao dobru zabavu koja ima dve strane – nekad će biti haha, nekad će biti hehe.
Stvaraj ono iza čega ponosno možeš da staneš.
Ma šta radiš, uvek radi tako da to bude nešto čime ćeš se ponositi. To znači i učenje, i istraživanje, često i stizanje do kraja pa ponovno vraćanje na početak, preispitivanje svega što znaš ili bar misliš da znaš. Međutim, kada na kraju finalni proizvod pustiš u etar, neka to bude ono najbolje – za šta ćeš moći da kažeš „E, alal mi vera!“ i da u tome ne bude nimalo ironije. Nekad ti i neće uspeti, ali uvek teži ka tome, gledaj na to kao na skidanje onih 500g kojih baš želiš da nema.
Rekla sam na samom početku, ovo nisu magični trikovi koji će ti iste sekunde pomoći da postaneš mag u svom poslu, ovo su više alati za brušenje tvog talenta, jer posao Social Media Managera često biva shvaćen olako, i od strane onih sa strane, ali i od samih Social Media managera. Biti osrednji je lako, ali biti zaista dobar u svom poslu zahteva da radiš na svojim talentima i popunjavaš rupe učenjem, jer talenat jeste nešto sa čim se rodimo, ali ne može raditi sam za sebe.
