Uz pomoć Social Serbia istraživanja u rasponu od 2018 – 2022, pokušaćemo da napravimo osvrt na stanje društvenih mreža i obratimo pažnju na neke tendencije koje bi valjalo primetiti.

 

Šta je Social Serbia 2022?

Ovo istraživanje 6. godinu za redom sproveli su Pioniri u saradnji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research. Cilj je upoznati online ponašanje stanovnika Srbije, ispratiti nove tendencije u korišćenju i uočiti međugeneracijske i druge razlike u upotrebi digitalnih sadržaja.

 

Mreže nekad i sad.

Vraćamo se u 2018. Prvo vidimo društvene mreža kao što su Fejsbuk, Instagram. Priđite bliže, pogledajte kako su izrazito fotocentrične. TikTok se sa svojih 3% zainteresovanih entuzijasta pojavljuje 2019, a već 2020. dolazi do 7%. Sada je već 2021. i svima je jasno da sa 20% (ukupno, a blizu 50% u populaciji tinejdžera i adolescenata) TikTok ne samo da ubeđuje druge korisnike i brendove u svoju vrednost, već svoj uticaj prenosi i na svoje konkurente – ostale društvene mreže.

Zaključak, nije tajna, društvene mreže se kreću u smeru video sadržaja. Aha, zamalo da zaboravimo Tviter. Kako je? Standardno. Sve ove godine legendarna ptičica mudro nadleće sa 30% korisnika u online populaciji Srbije.

 

Kako se kretala popularnost?

Instagram je 2018. imao 59% korisnika online populacije u Srbiji. Već sledeće godine skok je bio 73%.

Fejsbuk je 2018. doživeo najpopularniji trenutak od 93% online populacije korisnika u Srbiji, a onda je vrlo stabilno počeo da opada. Svake sledeće godine imao 89%, pa 88%, onda odjednom 92% 2021. godine (što bi moglo da se protumači vraćanjem ljudi na Fejsbuk zbog specifičnih potreba okupljanja online tokom godine pandemije).

TikTok je imao već spomenuti rast 2021. godine. Očekujemo tendenciju nastavka rasta u odnosu na Fejsbuk i Instagram i u sledećim Social Serbia izveštajima. Osim ako sve ostale društvene mreže ne postanu TikTok? Osim ako ne padne neka nova kupovina merena u milijardama?

Tviter, za razliku od drugih društvenih mreža, od 2018. do 2022. beleži stabilnu popularnost i bazu korisnika u Srbiji od oko 30% online populacije. Tviter je, takođe, društvena mreža koja se i najmanje promenila tokom svih ovih godina i svojim korisnicima samo nudila unapređenja, ne i drastične promene, ali i odustajala od nekih unapređenja koja se nisu pokazala korisna za tvrdokornu Tviter ekipu. Sve po onom principu da stvari koje funkcionišu ne treba mnogo menjati.

 

 

 

Uređaji kojima pristupamo internetu.

Od 2018. stanje se poboljšalo u korist pristupanja internetu preko mobilnih telefona. 2018. je već primećen veliki skok u odnosu na prethodnu 2017. koju ovim tekstom ne uzimamo u obzir. 2018. je bila prekretnica i od tada je broj ljudi koji pristupaju internetu putem mobilnih telefona tokom 5 godina porastao za onoliko koliko je samo u 2017. u odnosu na 2018. desktop prepustio primat mobilnim uređajima.

 

 

Uticaj online prisustva na kupovinu.

Godinama isti rezultat, sve do ove godine. Onaj proizvod koji je “prisutan i reklamira se na društvenim mrežama” porastao je sa 8% do 21% 2022. godine. Skoro svaka mreža ima prodajnu ”shop” opciju. Ima sve više mogućnosti za kupovinu, pa samim tim ljudi sve više i sigurnije kupuju.

 

Raste važnost online prisustva.

Važnost komunikacije brendova na društvenim mrežama, u kontekstu kupovnog ponašanja, značajno je porasla u odnosu na ranije godine. Prednost proizvodima i brendovima sa čijom se online komunikacijom i reklamama susreću naročito će dati korisnici 18-44g.

 

Poverenje u influensere.

Poverenje/nepoverenje, koje zahvaljujući istraživanju Social Serbia pratimo već godinama unazad, je stabilno iz godine u godinu i nema velikih promena. Većinska Srbija im ne veruje puno ili bar neće da kažu da oni ipak imaju neki uticaj na njih, ali nije zanemarljiv broj od skoro 40% koji imaju poverenja u poruke koje im influenseri šalju. Vratite se ovom tekstu, ali za trenutak možete pročitati i ko su najpopularniji influenseri u 2022.

 

Koliko koristimo Fejsbuk i Instagram?

Ciljna grupa od 18 do 24, a više nego ostale ciljne grupe i u značajnoj meri iznad proseka, izveštava da ne koristi Fejsbuk svakoga dana. Odakle baš oni, a ne oni mlađi? To ti je dobro pitanje. Možda su mlađi od ove ciljne grupe više u fazonu – ne da ga ne koristim nego ni ne znam šta je.

 

Neke stvari se izgleda nikada neće promeniti… Neke stvari su ostale iste…

–Instagram TV nije više među nama. Uprostili su to i nazvali jednostavno video u Reels formatu.

–Aplikacije za slušanje muzike su postale bitne, a i raznovrsne.

–Tviter je izgubio platformu za video sadržaj, ali je dobio audio i tako ponovo pronašao sebe, uspešno.

–Linkedin skoro da je postao Fejsbuk. Znaš o čemu pričamo. Da, baš o tome.

–Skoro sve društvene mreže su se oprobale u Story formatima. Neke više, neke manje uspešno.

–Društvene mreže su više nego ikad postale mesta na kojima pretražujemo stvari umesto da to radimo na standardnim pretraživačima.

–Društvene mreže sve više imaju ulogu mesta za internet kupovinu.

 

Novo istraživanje stiže sledeće godine u martu, kada ćemo uporediti ovogodišnje rezultate i videti šta se promenilo. Do tada možete detaljnije pogledati ove, ali i druge rezultate istraživanja koje donosi šesto po redu izdanje Social Serbia na ovom linku.