Reci mi, ali kratko

Jedan tvit ili SMS već uveliko menja ceo svet. Iza tastatura i ekrana reči su se odmetnule i oživele u svakodnevnom razgovoru. Kada pomislimo na SMS sleng ne govorimo samo o tinejdžerima. Mislimo i na naše roditelje i njihove roditelje koji već znaju šta znači COOL, LOL ili WTF.

SMS komunikacija jednostavno traži jezičke prečice. Činjenica je da klinci rade više stvari istovremeno. Oni četuju, SMS-uju, tvituju, fejsbuče, taguju, gledaju jutjub… Takav način komunikacije i razmenjivanja informacija naziva se multitasking. Sa njim klinci žele da stignu svet koji se vrtoglavo menja. Ono što je najvažnije i u čemu se svi slažemo je da im to polazi za rukom, da ne kažemo palcem, ili od pojave tačskrina, čak kažiprstima. Dok kucaju SMS, nemaju baš mnogo vremena da ubacuju znakove interpunkcije i velika slova. Uprošćavanje i skraćivanje rečenica putem znakova i kombinacijom brojeva i slova je neminovnost i posledica ubrzanja života.

Ovaj globalni fenomen razvija lokalne specifičnosti.

Sve to utiče i na advertajzing industriju i iz korena menja način komunikacije sa potrošačima, pogotovo sa novim generacijama. JWT u svojim trendovima za 2012. tvrdi da “povezani savremenim tehnologijama, mladi ljudi danas ne poznaju granice i ograničenja i realizuju masivne projekte jednim klikom miša”. Zato je “GO Generaciji” jako bitna brzina i sažimanje sadržaja na najmanji broj nosilaca značenja. Oni tako oblikuju i prilagođavaju jezik tempu njihovog života. Zato bi brendovi, naročito oni namenjeni mladima morali da uvide ove promene i prilagode svoj ton komunikacije kako bi im se približili. Njima se ne treba obraćati poput njihovih roditelja. To već imaju i nije im kul.

Twitter je pomerio ovu granicu i smanjio komunikacijski prostor za 20 karaktera i valjda je to i jedan od razloga zašto je postao tako globalno popularan. Tweet recepti, pesme, romani, oglasi, kritike, vesti – sve staje u 140. Pa čak i to da je Srbija dobila kandidaturu za članstvo u EU 🙂

Kako piše list 24 sata, prisutnije su skraćenice preuzete iz engleskog jezika, ali takođe nastaje i ceo spektar na srpskom jeziku koje stiču opšte priznato značenje i prepoznatljivost. Za sada se kod nas koriste uglavnom klasične skraćenice, čije značenje može lako da se dešifruje. Tako se, umesto „ćao“, kuca samo „ć“, dok je „bzvz“ – kratko „bezveze“. Ako vam se neko ili nešto sviđa, onda se to na internetu često istakne sa „đa“, a ako vam neko napiše „GSP“, to ne znači da je u gradskom prevozu, nego da treba da „gledaš svoja posla“.

Pokušaćemo zato da pratimo nove trendove i da vam se za kraj obratimo upravo onako kako to danas svi rade.

Po jedno <3 4all koji su pročitali txt do kraja. Nemojte se 3pujete ili da qq-te ako baš i ne razumete ovaj deo. Ae dbro, ali bzvz ako ne kapirate. Sigurno jedva čekate 5ak da se zzm qq kao neki rtrd-i. Ćemo probati da ne soliramo mnogo pa app. Nzm-o, o5 se čitamo kada postavimo neki novi post. Đa nam se što nas pratite i na fejsu i na tw, to je ql, xtra. Msm, dns o5 ozb ne stižemo od posla da blejimo na TL. Zato Ć, čjms, zz, brb, cmok, tf, nnč, ttk 😉

Posle ovog malog izleta u svet slenga možemo samo da zaključimo sledeće: pratite promene, budite u toku, inovirajte jezik, involvirajte se i indukujte vaše potrošače.

Jer jezik je živ! Zop!