Social Serbia 2021 je istraživanje koje je 5. godinu za redom sprovela agencija Pioniri u saradnji sa agencijom Smart Plus Research. Cilj istraživanja je da upoznamo online ponašanje stanovnika Srbije, ispratimo nove tendencije u korišćenju društvenih mreža i otkrijemo stavove korisnika prema različitim digitalnim sadržajima.
U poslednjih godinu dana mnogo toga se promenilo, pa je prvo post-pandemijsko istraživanje prošireno dodatnim pitanjima koja se tiču izvora informisanja, popularnosti novih društvenih mreža i oglasnih formata.
Istraživanje je obuhvatilo reprezentativni uzorak od 1000 ispitanika sačinjenog od pripadnika online populacije Srbije starosti od 12 do 64 godine, grupisanih na osnovu pola i uzrasta. Zasebnom analizom 6 starosnih grupa i poređenjem njihovih odgovora dobili smo uvid u zanimljive međugeneracijske razlike.
U nastavku pogledajte nalaze koji se odnose na celokupan uzorak, a ukoliko ste zainteresovani za detaljan izveštaj i dublju demografsku analizu podataka za sve grupe ispitanika, obratite nam se putem kontakt forme u dnu stranice.
U SARADNJI SA
Dok su ostale društvene mreže uglavnom održale identičnu bazu korisnika, broj naloga na TikToku je za godinu dana uvećan čak 3 puta! Nalog na ovoj mreži ima 20% celokupnog uzorka, a istraživanje otkriva da je taj broj mnogo veći kada se radi o ispitanicima starosti 12-17 i 18-24 godine. Manji, ali ipak prisutan rast ostvario je i Facebook.
Kontakt sa prijateljima i potreba za zabavom uvek su glavni motivi za boravak na mrežama. Osim njih, a u skladu sa pandemijskom godinom, ispitanici kao česte razloge navode i informisanje o aktuelnim društvenim temama, praćenje omiljenih brendova i online kupovinu preko društvenih mreža.
Najveći deo korisnika saopštava da na Facebooku i Instagramu provodi do 30, odnosno između 30 i 60 minuta dnevno. Na Instagramu se, značajno duže nego ostali, zadržavaju mlađi od 25 godina, te čak četvrtina njih kaže da na ovoj mreži u toku dana provede između 2 i 4h. Ako ovoj količini vremena dodamo i ono provedeno na YouTubeu i ostalim platformama, kod određenih delova populacije stići ćemo do broja od nekoliko sati.
Viber je potvrdio dominaciju među sredstvima za dopisivanje, pa je drugu godinu za redom češći izbor i od SMS-a. Broj korisnika WhatsAppa je u blagom padu, kao posledica skorašnjih bezbednosnih problema, a čini se da znamo i gde su otišli. Telegram je ostvario značajan rast, a među odgovorima se ove godine prvi put pojavio Signal.
Postoje velike međugeneracijske razlike u načinu informisanja u Srbiji. Dok je televizija i dalje najčešći izvor informacija za nešto starije korisnike, za tinejžere i adolescente to su društvene mreže. Internet portali su za 40% online populacije redovno sredstvo informisanja, a štampa i radio su potpuno izgubili bitku sa ostalim izvorima, te najveći broj ljudi saopštava da ih tek povremeno ili gotovo nikad ne koristi u ove svrhe.
Društvene mreže
Internet portali
TV
Štampa
Radio
Redovno
Često
Povremeno
Retko
Gotovo nikad
Procenat ljudi koji odmah po buđenju odlazi na društvene mreže manji je nego pre pandemije. Ipak, brojevi govore da je ova navika i dalje veoma zastupljena, naročito kod ljudi mlađih od 45 godina.
Češći boravak kod kuće tokom prethodnih godinu dana ipak se nije odrazio na izbor uređaja preko koga ljudi pristupaju internetu. Tablet i dalje ima mali udeo u tome, a zanimljivo je da ga značajno više nego ostali koriste ispitanici sa izmedju 45 i 54 godine.
Mobilnog telefona
Desktopa/
laptop računara
Tableta
Mobilnog telefona
Desktop/
laptop računara
Tableta
Za nepunih godinu dana od zvaničnog dolaska u Srbiju, Spotify je pridobio veliki broj korisnika, naročito uzrasta 18-24. Time se potpuno približio Deezeru koji po ovom parametru već neko vreme stagnira. YouTube je standardno najzastupljeniji način slušanja muzike u svim starosnim grupama.
84%
44%
26%
14%
13%
11%
3%
YouTube
Radio
Skidam pesme na telefon
Deezer
Google Play Music
Spotify
Apple Music
YouTube
Radio
Skidam pesme na telefon
Deezer
Google
Play
Music
Spotify
Apple
Music
U zavisnosti od uzrasta, korisnike Instagrama privlače različiti tipovi objava. Mlađi su mnogo više zainteresovani za ono što se dešava na IG Story formatu, a stariji od 45 godina preferiraju feed objave.
Instagram
story
Obične
postove
IGTV
Instagram
storije
Obične
postove
IGTV
Pitali smo ispitanike da li veruju influenserima koje prate na mrežama i njihovi odgovori jasno ilustruju da broj followera nije garant brendovima da će saradnje proći uspešno. Iako ih prate, korisnici u 2/3 slučajeva kažu da uglavnom ili uopšte ne veruju njihovim preporukama. Najviše poverenja poklanja im najmlađi deo publike.
Većina korisnika izveštava da razlikuje reklame od ostalog sadržaja na Instagramu. Ili je količina vremena provedenog na ovoj mreži rezultirala sve veštijim uočavanjem oglasa ili su oglasna rešenja koja brendovi plasiraju suviše očito reklamnog karaktera.
Jasno pravim razliku
Mislim da razlikujem od ostalog sadržaja
Nisam siguran/na
Ne
Jasno pravim razliku
Mislim da razlikujem od ostalog sadržaja
Nisam siguran/na
Ne
Nepoverenje u reklame na internetu se tokom proteklih godina značajno smanjilo - 2018. godine 44% korisnika se izjasnilo da im ne veruje, dok je danas njihov broj samo 21%. Najvažniji faktor je relevantnost plasiranih oglasa.
Većina populacije ponekada klikne na sponzorisane objave, manje je onih koji to često rade, a četvrtina saopštava da im nikada ne daje šansu. Međutim, slika je složenija nego što se na prvi pogled čini. Zasebna analiza grupa ispitanika pokazala nam je izražene razlike u otvorenosti prema reklamama u zavisnosti od pola i starosti korisnika.
Iako se činilo da smo potpuno netolerantni na video-oglase koji prethode ili prekidaju sadržaj koji gledamo online, rezultati donose ohrabrujuće vesti za oglašavače. Dve trećine korisnika ih neće odmah preskočiti ukoliko su im zanimljivi već će ih pogledati do kraja. Relevantni i interesantni oglasi delotvorno su sredstvo protiv „skip ad“ opcije.
Uvek
Ponekad, pogledam do kraja ako je zanimljivo
Nikad, odmah preskačem takve oglase
Uvek
Ponekad, pogledam do kraja ako je zanimljivo
Nikad, odmah preskačem takve oglase
Trećina korisnika interneta u Srbiji barem povremeno odsluša neki podcast. U ovom trenutku, njegovu core publiku čine korisnici uzrasta 18-44, a kreatori ovih sadržaja našli su način da animiraju i muškarce i žene, obzirom da razlika po polovima nema.
Upitani za to da li prisustvo brendova na društvenim mrežama utiče na njihove izbore pri kupovini, korisnici dominantno odgovaraju da im taj faktor nije odlučujući. Možda nije presudan, ali svakako jeste važan, budući da se preko mreža informišemo o proizvodima, upoređujemo ponude, pretražujemo brendove i bivamo podsećani na njih.
Basic
100 €
Premium
