“Uhvati me, ako možeš!” – nova je krilatica savremenog potrošača.
Zbog nje brendovi unajmljuju horde marketinških magova, psihologa, sociologa i ostalih stručnjaka kako bi im dešifrovali sve izmene u potrošačkom kodu. I dok veliki igrači idu na kartu prepoznatljivosti potrebe koju se već odavno implementirali u shoposapiensa, “novi kolačići” na potrošačku scenu iznose recept koji će se osladiti i veteranima ove igre.
Kuc, kuc! Ko je? DTC. DTC ko? Direct to consumer brend koji se iznenada pojavljuje i dostavlja ti paket.
Sama skraćenica zvuči kao neko dezinfekciono sredstvo kojim ćemo očistiti i poslati u zaborav sve do sada viđene tehnike osvajanja potrošačkih srca. Ali… Direct to consumer brendovi su samo shvatili kliše holivudskih filmova – VREME JE NOVAC. Zato su maksimalno skratili broj ruku kroz koji će njihov proizvod da prođe i odlučili da raskinu sa distributerima posrednicima.
Moglo bi se reći da DTC brendovi imaju blagi OCD, jer vole da kontrolišu ceo proces. Od kreiranja samog proizvoda, pa do isporučivanja istog na naše adrese. Međutim, upravo je ovo hirurški precizno odstranjivanje posrednika iz kupovne jednačine omogućilo da DTC brendovi isporučuju više za manje, a bez zakidanja na kvalitetu proizvoda, jer je njihov poslovni proces postao isplativiji. A, ko među nama ima išta protiv više?
To im daje krila da pokrenu mašineriju novih alata i u proces osvajanja publike ubace pretplatnički servis, targetiranje različitih ciljnih grupa kroz sve kanale komunikacije (pa i TikTok) ili chatbot (37% potrošača traži pomoć od chatbota kad zagusti u kupovini).
Ali, ono što izdvaja DTC brendove u odnosu na njihove tržišne rivale je – prisniji odnos sa potrošačima, jer u njihovoj vezi nema spoljašnjih faktora koji mogu da utiču na krajnju ocenu proizvoda. Ova prednost osigurava da se ključne povratne informacije kupaca ne izgube u birokratiji distributera. U prevodu – kupac će im sasuti u lice sve šta misli o njima, a oni će to umeti itekako da iskoriste u daljem radu.
Jer… DTC brendove ne vezuju nikakvi lanci međusobno uslovljenih odnosa u kojima distributeri zavade proizvođača i potrošača, pa caruju – naprotiv. Brendovi koji su u direktnoj vezi sa svojim kupcima imaju slobodu da povedu brigu o društvenim uzrocima i održivosti životne sredine.
Najpoznatiji svetski d2c brendovi
Oni na sebe preuzimaju breme naših obaveza, te nakon online pretplate DSC (Dollar shave club) na mesečnom nivou vam šalje brijače na kućni prag, da vi ne biste trošili vreme na odlazak u prodavnicu. Cotopaxi procenat svog prihoda od prodaje rančeva daje neprofitnim organizacijama koje rade na poboljšanju životnih uslova ljudi u nerazvijenim zemljama, da vi ne biste morali da popunjavate niz formulara. Dok Third Love brend uvodi novu numeraciju korpi brushaltera – A 1/2, B 1/2, jer čak 80% žena nosi pogrešan broj grudnjaka.
Kada se podvuče crta, DTC brendovi postaju naš novi omiljeni komšija. Onaj što ne baca đubre preko terase, već je spreman besplatno da ti donese namirnice do kućnog praga na četvrtom spratu, bez lifta.
A i zapamtio je šta voliš, pa ti često ponudi krofnu viška, a i odmah javlja da je tvoj omiljeni parfem na sniženju. I nekako se uvek nađe tu kad ti zatreba. Makar to bilo i u 6 sekundi pre tvoje omiljene pesme – Money, money.
Ponekad te njegova prisnost i otvorenost živcira, ali kako da se ljutiš na “čoveka” koji na svaki prodati par čarapa donira jedan u humanitarne svrhe?!
