Ove godine, kao i prošle, jedan neodgovorni kolega kome ne bismo spominjali ime (Tihomir) zaboravio je ličnu kartu i po starom dobrom hotelskom običaju nije mogao da uđe u hotel. Ali srećom tu je odgovorna koleginica Aleksandra koja je po drugi put rešila isti problem. On je svečano obećao da se to više neće ponoviti. Pa evo neka ostane i zapisano.
Ove godine na timbildingu, priroda vojvođanskih Alpa (Fruške gore), totalno je zanemarena. Gde je tih 20km šetnje po šumi?! Pitaju se svi. Rtanj je prošle godine očigledno ostavio posledice. Neradni petak i topla voda najbolji su lek za svaki stres. Tu nema neke dileme.
Bilo je super što su sa nama išle i koleginice iz Slovenije, jer ih skoro i ne viđamo, ako ne računamo Zoom sastanke. Bilo je lepo saznati kakvog su karaktera, šta ih pokreće i upoznati se sa njima. Urška, ako ovo čitaš, ti si ta koja je ostavila poseban utisak na sve koji pre nisu imali prilike da te upoznaju.
Super je što nas ima raznih, pa bilo da si introvert koji beži u prirodu ili najdruštvenija osoba na svetu, mogao si naći svoj đir i način da se provedeš. Saznali smo i ko je plivač, a ko nije i ko najviše uživa u vrelom vazduh Sahare u saunama hotela, ali to vam nećemo otkriti.
KAFANSKI ŽIVOT NOVOG SADA
Kada je SPA bio gotov, usledila je kafana. Jednoj koleginici poseban utisak ostavila je Natalija koja je odlučila lepo da se provede. Osmočasovna smena u kafani do jutra, to nije nimalo lako, ispostavilo se. Od ostalih detalja izdvojićemo: Sedi Selena, pućka vejp, druga ruka u džepu, gleda u “tamburaše”, gleda u nas i kaže – Da imam 1000 evra, sad bih zvala taksi. Nakon minut okreće se ka nama i kaže – Imaš li možda 1000 evra?
VINA FRUŠKE GORE
Pejzaž oko Fruške gore podseća na slovenačke vinske brežuljke, a širina Dunava je veličanstvena. Poslednje vino u vinariji bilo je najbolje, tvrdi Vladimir. Uvek ćemo se sećati trenutka kada je Dejana slučajno prosula crveno vino po Dejanu. A od mudrih citata opijenih vinom izdvajamo Nemanjin: “Nije vino rakija… Treba vremena.”.
Sa druge strane, gospodin Blagić, Nemanjin kolega iz programerskog tima, zainteresovao se za manastir Vrdnik, svidela mu se Saborna crkva i crkva Svetog Nikole u Sremskim Karlovcima. A na vinariju je gledao akademski, jer je ta industrija jako bliska njegovom akademskom obrazovanju. Merci beaucoup monsieur Blagić.
Marija, koja je u petak veče bila Toma Zdravković lično, u subotu ujutru ušla je u ulogu istoričarke umetnosti. Skidamo kapu i Taji iz Slovenije, koja je pokazala da se može uživati čak i kada se ne zna nijedna pesma. A za poznavanje vina čaša gore za Uršku, ali nismo ni mi ostali pali s Fruške.
KAKO JE BILO?
Bilo je na neki način nostalgično. Nezaboravno, kaže Selena. Kratko, ali slatko, kaže Ana Marija, s obzirom da je to bio njen 5. dan u Pionirima. Nemanji je bilo vojvodjanski, lagano, sve mu je bilo ravno. Slavica bi opisala teambuilding kao kratak, zabavan i sadržajan. U svakom slučaju bilo nam je bolje nego Bojanu, koji se rastajao sa junačkom dušom od stomačnog virusa, složiše se uglas Marija i Vladimir. Dejan je bio zadužen za sam protokol, a sećaće se super hrane, čokoladne fontane.
NEKI POSEBAN UTISAK?
Balans spa-kafana-priroda je pun pogodak i ko je pravio plan i program dobro poznaje ljudsku dušu. Možda bi samo zamenili malo redosled. Prvo valjda ide kafana, pa onda spa? Tamara kaže da će vinariju sigurno posetiti ponovo i možda krene da to praktikuje i češće. Moramo otkriti i da je poseban utisak na Uršku ostavila Nemanjina, zabavna “NBA odeća”, koju je nosio kao pravi MVP (potrudićemo se da potkrepimo i fotkom).
AKO TREBA DA JE KRAJ?
Kao da smo se na momenat vratili na neku od ekskurzija, ne u lošem smislu, naprotiv. Videli smo kako izgledaju mesta koja neki od nas nisu videli dugo, a neki prvi put. Bilo nam je baš ravno, sve do Fruške Gore. Izgleda da se naši timbildinzi pamte i prepričavaju, pa smo ove godine bili i najbrojniji.
