Znamo šta Fortune 500 globalnih kompanija radi u digitalu i na društvenim mrežama, ali hteli smo da proverimo kakva je domaća praksa. Na pitanje odakle početi, odmah nam se ukazala NIN-ova lista TOP 300 kompanija u Srbiji. Osim tradicionalnih medija kojima se služe najbolje srpske kompanije i njihovi marketinški timovi kako bi nekoga učinili vidljivim na tržištu i pozicionirali ga, svakako da veliku ulogu u proteklim godinama i godinama koje dolaze imaju društvene mreže. Naša ideja je bila da to istražimo.
Naš metod
Gore pomenutu listu suzili smo na prvih 100 najboljih srpskih kompanija. U analizu smo uvrstili i brendove koji su u sastavu navedenih kompanija i došli smo do brojke od 150 brendova. Onda smo počeli da pretražujemo njihovo prisustvo na sledećim društvenim mrežama i platformama: Blog, Facebook, Twitter, Pinterest, Youtube, Google+, Instagram, Foursquare i LinkedIn.
Kriterijume smo postavili na početku. Prvi korak pri pretrazi bloga je bila pretraga preko Googlea po ključnoj reči blog, a naredna da se u okviru sajta određene kompanije izvrši identična pretraga koristeći istu ključnu reč. Kod pretraživanja društvene mreže Facebook bilo nam je bitno prisutvo kompanije ili njenih brendova na ovoj mreži (kojih može biti više), bez ulaženja u ocenjivanje sadržaja na stranicama, ovog puta.
Kod Twittera nam je bilo bitno da pored otvorenog Twitter profila, kompanijski ili brend nalog mora biti aktivan. Kao neaktivan nalog računali smo svaki na kome sadržaj nije postavljan duže od 30 dana.
Prva saznanja
Neke od društvenih mreža u Srbiji imaju veliku popularnost, dok su druge gotovo nevidljive za kompanije, te njihovi potencijali ostaju neiskorišćeni. Poražavajuća je činjenica da jedan deo kompanija nema nikakvog izlaza u online svet, čak ni zvanični sajt koji bi pružao osnovne kontakt podatke ili bar osnovne podatke o poslovanju!
Zakonska regulativa koja zabranjuje oglašavanje pojedinim industrijskim granama je jedna od kočnica, ali izgleda i nedovoljno poznavanje efekata i prednosti prisustva na društvenim mrežama.
Prvi u našem istraživanju bio je blog i brojka je poražavajuća. Od 100 kompanija sa naše liste, samo 17 koristi blog. Čini se da malo kompanija razume moć koju blog ima u privlačenju klijenata i kupaca, a još nespretniji su njihovi pokušaji da po svaku cenu imaju ovu platformu. Primer dobre prakse je blog kompanije Delta Holding, odnosno brenda Delta Agrar, čiji je delotvoran kanal komunikacije sa ciljanom publikom baš blog.
Društvene mreže
Suprotnost blogu je Facebook, gde smo kada je u pitanju prisustvo vodećih 100 srpskih kompanija dobili znatno bolje rezultate. Nesumnjivo je da se broj korisnika ove društvene mreže samo u Srbiji meri u milionima, pa su i kompanije ovo videle kao način da dopru do što brojnije publike, u ovom slučaju kroz stranice svojih brendova ili korporativne Facebook stranice. Čak 58% kompanija za svoj kanal komunikacije izabralo je ovu društvenu mrežu, gde je preselilo i oglašavanje svojih proizvoda i usluga. Ali ni u ovom delu nismo uspeli da nadmašimo svetsku listu Fortune 500, gde čak 80% kompanija ima svoju Facebook stranicu.
Neka od istraživanja u svetu pokazuju da se je tipičan korisnik Twittera mlad, bogat, fakultetski obrazovan muškarac. Srbija nije najbolje tržište za potvrđivanje ove teze, ali činjenica je da ova društvena mreža privlači ljude koji žele da se njihovo mišljenje o određenim stvarima čuje i time bar donekle utiču na javno mnjenje. Naše istraživanje pokazuje da svega 32 kompanije prisutno je na Twitteru ili 32% njih. Kompanije se ni ovde nisu najbolje snašle.
Kad je o “video gorostasu” reč, 54% kompanija prisutno je na YouTubeu, a dominantan sadržaj na korporativnim kanalima su reklame, iste one koje se prikazuju i na tradicionalnim medijima. U najvećem broju slučajeva, YouTube i Google+ su direktno uvezani. Ipak, 3% više kompanija imalo je otvoren Google+ nalog sa osnovnim informacijama, što je konačna brojka od 57 kompanija.
Slabo prisustvo na foto orijentisanim mrežama
Nekad slika govori više od 1000 reči, krilatica je koje se izgleda naše korporacije boje, jer je na obe društvene mreže – Pinterestu i Instagramu, prisutnost korporacija mala. Svega 17 % korporacija sa liste TOP 100 otvorilo je naloge na Instagramu i isto toliko ih je prisutno i na Pinterestu. Trend vrtoglavog porasta popularnosti Instagrama izgleda sa zakašanjenjem stiže do nas. Digitalni stručnjaci ne prepoznaju potencijale ovih mreža i ne savetuju svoje klijente ili su klijenti još uvek neverne Tome?
Foursquare, sada Swarm, je moramo priznati i na naše iznenađenje zabeležio jako dobre rezultate. Trenutno ga koristi čak 47 % kompanija. Svakako, bitna je činjenica da ovde korporacije nemaju potrebu za bilo kakvim angažovanjem, već je akcija usmerena jedino na želju i volju svakog pojedinca da se čekira na nekoj lokaciji.
Na kraju, LinkedIn proglašavamo za kralja društvenih mreža, jer 59% kompanija ima otvoren nalog na ovoj biznis mreži. Kompanije su u ovoj društvenoj mreži našli pouzdanog partnera za komunikaciju sa zaposlenima i onima koji žele da upoznaju kompaniju, njene kvalitete i zahteve, ali zašto ne i sa potencijalnim klijentima i kupcima.
Poruke za 2015.
Ostaje zaključak da je najbolji rezultat u social media svetu postigao LinkedIn, ali je on tek malo iznad polovine vodećih srpskih kompanija. Dobar deo njih i dalje odbija da prizna internet i društvene mreže kao ravnopravnog učesnika u borbi za svakog potrošača i njegovu naklonost. A mlađe generacije, pogotovo milenijalsi koji su sada već najveća potrošačka grupe, odrastaju uz četvrti medij i veruju mu bar onoliko koliko su njihovi roditelji verovali televiziji. Ostaje da ispratimo hoće li ovu činjenicu prepoznati kompanije u bliskoj budućnost i iskoristiti sve prednosti društvenih medija u svom biznisu.
Napomena
Istraživanje je rađeno u periodu kraj 2014 – početak 2015, i zato je vrlo moguće da je već sada došlo do blagog pomeranja statističkih podataka do kojih smo došli.
