Imidžujem se, imidžuješ me

17.02.2012

Mali Perica došao kod psihologa i psiholog ga pita da li je istina da je on zavisnik od fejsbuka. Perica kaže: Odgovoriću vam na komentar, samo mi prvo pokažite gde da lajkujem.“

Da, i ovaj vic je o tome. Sve je sada online i svi su online. Online kultura je stvarnost. Osnovna prepoznatljiva karakteristika doba u kome živimo. Ovo je tek početak. Pravac razvoja zavisi od nas, njenih korisnika. Šta nas to interesuje, zašto provodimo toliko vremena i šta nam se to tamo radi? Do sada se facebook-u, pioniru mass upotrebe društvenih mreža, prvenstveno pripisivala uloga povezivanja, prepletena sa ulogom informisanja. Trenutno, veliku ekspanziji uživa zabava i entertainment koji su postali snažan magnet za provođenje slobodnog vremena korisnika. Sve ove uloge reflektuju naše potrebe koje nam društvene mreže svojim sadržajima dozvoljavaju.

U poslednje vreme identifikuje se pojava jedne sasvim nove potrebe korisnika društvenih mreža koju brendovi moraju pažljivo da prate, a to je građenje ili potvrda sopstvenog imidža. Pojavom, koju je trendwatching nazvao STATUSPHERE, najbolje se objašnjavaju radoznalost, briga i zadovoljstvo svojim statusom u online svetu. Status i imidž koji imamo na drštvenim mrežama  u određenoj meri predstavlja odraz našeg offline lifestyla, ali nas i dodatno upotpunjuje i na još jedan način definište. Postoje korisnici koji su toga svesni i oni koji o tome ne razmišljaju, ali svako od nas ima jednaku potrebu da se i u online komunikaciji i simbolima iskaže. Prateći i deleći sopstvena interesovanja (muzika, vesti, statusi, fotografije, eventsi) mi stvaramo i pokazujemo sopstveni imidž i paralelno u većoj ili manjoj meri tražimo potvrdu tog istog imidža.

Koliko lajkova i od koga je dobio post koji smo okačili, koje evente posećujemo, ko nas je zapratio, koliko smo retvitovani, pitanja su kojima sve više pridajemo važnost. I brendovi će morati to da isprate. Od njihove komunikacije na društvenim mrežama će sve više zavisiti da li je brend dovoljno ‘naš’ da bi  smo ga prikazali kao deo sopstvenog identiteta. To i nije neka novost i sve ovo se uklapa u filozofiju conceptinga, ali ono što znatno razlikuje konceptovanje na društvenim mrežama jeste njegovo svakodnevno potvrđivanje. I tu leži naš izazov.