Možete da ga ne volite, izbegavate ili ignorišete, ali činjenica je da je influenser marketing sastavni deo današnjih marketing strategija – wake up call, 2020 je. Influenseri dobijaju priliku da prvi isprobaju nove proizvode, pozvani su na sve događaje, dobijaju priliku da proizvode poklanjaju svojim pratiocima. Sve nam ovo govori da su kompanije i agencije uveliko inkorporirale ovaj vid promocije u svoj marketing mix.

Neki brendovi se okreću saradnjama sa influenserima zarad brand awarenessa, neki u cilju predstavljanja novog proizvoda, povećanja prodaje, promocije kampanje… Koji god cilj da je u pitanju, potrošači (u ovom slučaju pratioci) su neretko skeptični prema plaćenim saradnjama, što smo i dokazali kroz Social Serbia 2020 istraživanje – čak 48% ispitanika uglavnom ne veruje preporukama influensera na društvenim mrežama, dok samo 4% njih u isto i veruje.

OK, odakle skepticizam?

Već smo pisali na koji način odabrati influensera koji je brand match sa određenim proizvodom ili uslugom i koliko je to važno, ali je (skoro) podjednako važno da influenser kreativno ume da iznese poruku kampanje i uklopi je u svoj sadržaj. Što je više kampanja u kojima influenseri prikazuju proizvod bez pozadinske priče, bez povezanosti sa njihovim profilom i njima samima – skepticizam prema ovom vidu marketinga će ostati prepreka.

Nisu sve kampanje uvek inspirativne, i to je OK, ali bi način na koji influenser pristupa određenom proizvodu to trebalo da bude. Uz upoznavanje sa proizvodom, brendom i povezivanje tih informacija sa svojim sentimentom, rezultat bi trebalo da bude iskren, i kao takav prepoznat od strane pratilaca kao verodostojan.

Marija Pecić, arhitektica, dizajner i influenserka koja stoji iza profila @ascoolaskimdeal, smatra da je neophodno da postoji prostor da se bude autentičan i iskren. „Brendovi bi trebalo što pre da odustanu od ideje unapred fabrikovanih captiona i stilova jer pre svega nije moguće, a zatim nije ni zabavno da svi influenseri prenose identične utiske o proizvodu. S druge strane, influenseri bi trebalo više da rade na jačanju svog integriteta tako što i sami sebe mogu da posmatraju kao brend koji ima određena uverenja i vrednosti. To dalje prerasta u kriterijume i onda dobijemo kvalitetno profilisanog influensera koji ne pristaje na sve i svašta, kome ljudi s pravom veruju i koji brendu na kraju dana zaista može da pomogne da proda proizvod”, zaključuje Marija.

Ko tu greši?

Niko. I svi. Umesto traženja krivca, trebalo bi pristupiti svim budućim saradnjama mudrije – uz osluškivanje obe strane i međusobnu saradnju. Ukoliko influenser ne vidi sebe u kampanji, bez obzira na to što je brand match, trebalo bi da odbije saradnju. Sa druge strane, ukoliko influenser ne uspeva da predstavi proizvod/kampanju na način kakav bi trebalo, „zadatak“ brenda ili agencije jeste da usmeri, pošalje dodatne informacije, organizuje sastanak.

Uz malo više uloženog vremena i truda, rezultat su autentičnije i iskrenije infuenser objave, a samim tim i pozitivnija reakcija pratilaca.

Danijela Jovanović, direktorka marketinga kompanije Huawei Mobile Srbija, navodi da je Huawei jako rano prepoznao neophodnost direktne komunikacije sa influenserima. „Jako pažljivo biramo influensere sa kojima sarađujemo, naravno da je bilo i pogrešnih izbora. Ali taj lični kontakt koji ostvarimo sa influenserom, vreme i energija koju ulažemo u razvijanje i međusobnog odnosa i odnosa prema proizvodu, na kraju daje najbolji rezultat. Ne samo kroz broj lajkova i klikova, već pre svega u poverenju koje imamo jedni prema drugima. Najbitnije nam je da „osećaju“ vajb brenda, da im naš proizvod nekako dobro stoji. Tada je sve nekako lako, energije se usklade, i svaka kampanja i predstavljanje proizvoda ima odličan odziv kod publike“, kaže Danijela.

Iskrenost i transparentnost su ključ

Finalno, ali nikako manje važno – transparentnost na kanalima komunikacije influensera. Pratiocima je jasno da je prikazivanje proizvoda kroz content njihov posao, te je „prikrivanje“ saradnji nepotrebno. Ukoliko je komunikacija influensera sa pratiocima otvorena, njihovo poverenje raste bez obzira na broj plaćenih saradnji.

Ivana Popović, grafička dizajnerka u Pionirima i blogerka, poznata i kao @mali_iv na Instagramu, nedavno je na svom profilu sprovela anketu među pratiocima, na temu da li im i zašto smetaju plaćene saradnje kod influensera. „Na pitanje zašto je to tako, odgovor je da ne osećaju iskrenost i “ne vole kada ih neko laže”. Sami su predložili da svaki influenser na početku posta/storija transparentno istakne da je saradnja u pitanju – tako dobijaju informaciju da je nešto reklama, pa je na njima da procene da li žele da isprobaju proizvod ili ne. Iz mog ugla – opada mi u očima brend koji za svoje brend ambasadore bira jako loš brand match, jer onda pomislim da njima nije bitno ko konzumira njihov proizvod, nisu iskreni, strpljivi već im je samo cifra u glavi kao najbitnije. Zbog toga radije biram brendove koji su manji, manjeg tiraža i pažljivo biraju ko ih promoviše, jer im je stalo“, navodi Ivana.

Bili skeptični prema njemu ili ne, influenser marketing je tu da ostane. A da li i kako možemo da unapredimo i popravimo ovo pitanje poverenja publike koje postoji, zavisiće od svih nas koji smo uljučeni u trougao Influenser – Klijent – Agencija. Sadržaj koji influenser kreira bi trebalo da bude rezultat istinske saradnje između njega i brenda ili agencije, da zajednički dođu do načina na koji će influenser izneti kampanju, a potom da je svojim pratiocima prikaže na sebi prirodan način, bez lažnih recenzija i već viđenih komentara. Pored toga, pratiocima bi trebalo otvoreno komunicirati kada je u pitanju plaćena saradnja, jer se na taj način stiče veće poverenje u influensera, a samim tim i u brend.

U jedno smo sigurni, a to je da će dvosmeran odnos i iskrenost u komunikaciji sa pratiocima uz međusobnu saradnju sa brendom ili agencijom na duže staze smanjiti skepticizam kod pratilaca i unaprediti kvalitet saradnji sa brendovima.