Ako si pravi gejmer, možda ovo nije tekst za tebe. Ali dok ti se najnovija igra instalira, hajde da nam nešto iskreno priznaš.

Da li si znao da igre na društvenim mrežama imaju više igrača nego TV gledalaca? Ili da SAD već sada imaju zavidan nivo gejmera, jer tamo živi 27% svetske populacije koja koristi internet?

Naravno da si približno znao. Visiš na netu, imaš nabudžen gejmerski komp, ili neku novu konzolu za igranje: PS Vita, WiiU? Mada, biti gejmer u Srbiji uopšte nije lak zadatak, jer dobar deo gejmera vredi onoliko koliko i njegov hardver.

Jedna stvar, o kojoj možda nisi razmišljao, je ta da su danas svi oko tebe gejmeri i da je malo ko odoleo čarima gejminga. Posebno sada, kada nas igre prate na svakom koraku sveprisutnog tehnološkog napretka.

Dok ovo zapisujem, tvoja igra je već instalirana. Stavljaš slušalice i počinješ da je igraš. Sada mogu da kažem i nekoliko reči o vama – gejmerima. Onako, iza leđa.

Inspiracija, angažovanje, brend lojalnost, rast tržišta, sve to vodi ka stvaranju usko orjentisane, ali jako rasprostranjene ciljne grupe.

Kada kažem usko orjentisane pre svega mislim na zatvorenost, ali i zajedništvo koje vlada među ljudima koji se zanimaju za igranje video igara, ali takođe i na jezik kojim oni komuniciraju. Opisujući zajedništvo u gejming svetu, ne mogu a da ne spomenem jednu popularnu browser igru – Erepublik (sigurno ste čuli i za Travian koji vam uporno iskače i dosađuje svojim pop up banerima). Dok kod nas vlada mišljenje da smo narod koji nikada neće biti složan, svi oni koji igraju Erepublik itekako su složni. Zapravo, to je jedan od razloga zbog kojih i prednjače u ovoj igri.

Na igranje video igara gleda se kao na neku jednoličnu fizičku neaktivnost, ali kao edukator one su neprikosnovene i malo se pridaje značaj tom segmentu. Počevši od banalnih primera, sve do simulacije letova, igre nas uče novim svetovima i pripremaju na nove proizvode. Oblikuju nam maštu i stvaraju nove regrute koji su spremni da upiju bilo šta što im se kroz gejming servira.

Telefoni postaju bolji, brži, snažniji i sve manje se koriste za telefoniranje.

Ono što je oduvek moglo da se promeni, a nikada nije do kraja, je ta želja velikih kompanija i proizvođača igara da se pored prodaje virtuelnih dobara uvede i kontrolisana prodaja na svim nivoima i na svim igračkim konzolama. Armije gejmera koje svakodnevno reklamiraju i troši sate i sate uz svoju omiljenu igru, vrednije su od bilo kakve direktne prodaje.

Zbog čega je android market (sada Google Play) toliko popularan? Zato što su ljudi koji vode ovu platformu razumeli potrebu tržišta i odlučno se okrenuli marketu koji je prepun besplatnih aplikacija. U moru besplatnog sadržaja sigurno postoji neka igra koja će i vama privući pažnju i uz koju ćete skratiti vreme dok čekate. Pištolj gejminga je u vašim rukama. Gde god da se okrenete šaržer je napunjen dopaminskim metkom i spreman je za upotrebu.

Poruke tipa: idi na ta mesta, kupuj, zaradi poene, unapredi svog glavnog junaka, otključaj i dobićeš nagradu, do sada su uspevale. Treba li ih menjati?

Zanimljiva informacija koja ujedno može da bude i odgovor na ovo pitanje je da kompanije koje su proizvele neke od najtraženijih igara u 2012. godini, mogu imati zavidnu novčanu dobit samo od prodaje virtuelnih dobara koje zahteva igra, radi lakšeg prelaženja i napredovanja u njoj.

Budućnost gejminga već je sa nama.

Odlikuje se u tome da fizički obavljamo željene radnje u virtuelnom svetu. To bi gejming učinilo još zanimljivijim i izazovnijim, jer su igrači celim telom uključeni u igru. Sam process ustajanja gejmera iz stolice i aktivnog fizičkog učestvovanja u igri, može se nazvati pravom malom revolucijom koju je započeo Xbox 360 sa svojom Kinect konzolom.

Dogodilo se u martu 2012.

Izlašao je novi Max Pain, vozač formule jedan nosiće ove sezone kacigu sa crvenom ptičicom iz serijala Angry Birds, otvoren je muzej koji je izložio retrospektivu igara u poslednjih 40 godina, pored svih vrtoglavih promena fejsbuk i dalje odoleva i ostaje dominantno mesto socijalne zabave.

I naravno, naš gejmer sa početka teksta, uživeo se u svoju igru i skroz zaboravio da smo mi i dalje u njegovoj gejmerskoj sobi.